Poznati književnici koji su bili kockari – strast prema pisanoj reči ali i igrama na sreću
Ako postoji jedna grupa ljudi koja je uvek isticala da uživa u donekle hedonističkom načinu života, to su pisci ili književnici. Tokom vekova većina njih je živela ekstravagantno, tražeći užitke na svakom koraku. Poznati književnici koji su bili kockari uživali su u svemu što im život pruža te im kockanje, alkohol i lake žene nisu bile strane. Zato se nemojte čuditi što su mnoge istaknute ličnosti u istoriji književnosti bili strastveni obožavaoci kockarskih igara!
Ko su poznati književnici koji su bili kockari
O nekima od njih smo učili u školi, iako su se profesori i nastavnici potrudili da ne ističu podatak koji nam govori o tome da su baš oni književnici koji su bili kockari. Činjenica je da su skoro svi ruski klasični pisci, čiji portreti stoje u školama i čija imena nose ulice u velikim gradovima, bili ozbiljni kockari, koji su pored stvaranja svojih remek-dela najviše vremena provodili u poznatim kazinima.
Hajde da vidimo ko su poznati književnici koji su bili kockari.
Fjodor Dostojevski
Bez sumnje jedno od najvećih imena na našoj listi je ruski pisac Fjodor Dostojevski. Najpoznatiji po delima kao što su Zločin i kazna i Braća Karamazovi, ovaj pisac iz 19. veka napisao je brojne romane, kratke priče, novele i još mnogo toga tokom svoje književne karijere istražujući ljudsko stanje i ponašanje. Dostojevski je proveo godine u sibirskom logoru, ali je kasnije uspeo da obiđe Evropu.
Ovaj ruski pisac je obožavao kockanje toliko da je za njega ova aktivnost iz zabave prešla u zavisnost koja mu je donela mnogo nevolja.
Naime, tokom svog života, Dostojevski je apsolutno obožavao rulet, koji ga je i doveo do bankrotstvoža. Prema spisima, navodi se da je Dostojevski uveg polagao nade u Martingejl sistem, sa kojim je zapravo igrao ruski rulet. Ovaj veliki književnik je počeo sa dominama i bilijarom, ali je vrlo brzo shvatio da je rulet igra koja je za njega neprikosnovena.
Njegova strast za kockanjem je toliko evoluirala da je napisao roman Kockar (The Gambler), koji se smatra jednim od najvrednijih književnih dela ikada napisanih na temu kockanja.
Roald Dal
Roald Dal je jedan od najpoznatijih svetskih pisaca za decu, koji je tokom života bio i ratni heroj koji je služio u Kraljevskom vazduhoplovstvu tokom Drugog svetskog rata kao borbeni pilot, pre nego što je postao obaveštajac, a potom i komandant. Njegove priče su vanvremenski klasici koji često sadržedublje poruke i često se završavaju na neočekivane načine. Mnoga njegova dela preneta su na veliko platno, kao što su Matilda, Fantastični gospodin Fox, BFG i Čarli i fabrika čokolade (Matilda, Fantastic Mr Fox, The BFG, Charlie and the Chocolate Factory).
Dal je obožavao da se kladi, ali nije bio zavisnik, što je potvrdila i njegova ćerka Lusi koja je otkrila da je njen otac nju i njenu braću i sestre naučio da igraju blekdžek. Pored toga, odveo ju je i u kazino kada je imala samo 16 godina.
Kao što i sami vidite, nisu svi poznati književnici koji su bili kockari bili zavisnici od igara na sreću.
Čarls Bukovski
Čarls Bukovski je bio nemačko-američki književnik, koji je pisao poeziju, kratke priče i romane. Neobičan svet onih koji žive u teškoćama u Sjedinjenim Američkim Državama bio je osnova njegovog pisanja. Bukovski je uvek tražio inspiraciju u životima običnih, siromašnih ljudi. Njegova dela su postala cenjena tek nakon njegove smrti a posebno su napravila veliki uticaj u Nemačkoj, gde je Čarls i rođen.
Pored uživanja u pisanoj reči, Bukovski je uživao i u klađenju. Neretko je znao da kaže sledeće:
“Ako se ne kockaš, nikada nećeš pobediti”.
Ernest Hemingvej
Ernest Hemingvej bio je jedan od najpoznatijih autora 20. veka, a njegova karijera je kulminirala Nobelovom nagradom za književnost 1954. godine. Hemingvej je pisao i romane i zbirke kratkih priča, a pored toga što je uživao u pisanju, Hemingvej je obožavao da se kladi i učestvuje u klađenju na trke konja.
Pored klađenja na trke konja, Hemingvej je slobodno vreme provodio igrajući poker. Kao što vidite, njegova ljubav nije bila samo pisana reč, već i kocka.
Aleksandar Sergejevič Puškin
Puškin ne samo da je uživao u pisanju, već je svoja čula zadovoljavao i uz pomoć igara na sreću. Obožavao je bridž. Mnoge scene kartaških igara spominju se u njegovim delima. knjigama.aše sve” Aleksandar Sergejevič, voleo je da igra. Scene kartaških igara pojavljuju se u mnogim njegovim delima.
Jedno od njegovih najpoznatijih dela, “Pikova dama” inspirisana je kartanjem.
Puškin je bio igrač u pravom smislu te reči. Ne varalica, već igrač. Bio je čovek koji se nije plašio da se kladi samo na novac, on se kladio na sopstveni život kao i na svoja dela.