Klađenje je uspešan oblik zabave gotovo na celoj planeti. Ono je bilo popularno tokom vekova u mnogim kulturama, te nas ne čudi činjenica da je psihologija klađenja termin koji se često spominje.

O njemu se diskutuje kako u kockarskim krugovima, tako i među brojnim doktorima i psiholozima. Oni posebno oduvek žele da otkriju sledeće – zašto se ljudi kockaju kada na kraju “kuća uvek pobedi”?

Ovaj psihološki fenomen mnogima je neshvatljiv. I dalje, nakon brojnih studija, ostaje pitanje zašto ljudi nastavljaju da igraju kada je ogromna verovatnoća da će izgubiti novac?

Psihologija klađenja – sve ima svoju cenu

Za malu grupu ljudi kockanje je navika koju ne mogu da kontrolišu. Problematično (iliti patološko) kockanje priznat je psihijatrijski poremećaj zavisnosti prisutan kod oko 1% populacije. Kada doktori pitaju studente psihologije zašto misle da se ljudi kockaju, najčešći odgovori su zbog zadovoljstva, novca ili uzbuđenja.

Iako su to možda razlozi zbog kojih se ljudi u početku kockaju, psiholozi i dalje ne mogu sa sigurnošću da tvrde zašto nekima klađenje ili kockanje postaje stvar navike.

Početnička sreća

Naravno da smo svi već čuli za izraz “početnička sreća“. Kada je psihologija klađenja u pitanju, ovaj izraz se često spominje. Veliki broj igrača koji tek počinje sa klađenjem ostvari niz od nekoliko uzastopnih dobitaka.

Oni vrlo brzo povećaju sumu novca u svom novčaniku, a to naravno postaje primamljivo. Međutim, svaki uspešan niz se u jednom trenutku prekine i to dovodi do prvog gubitka.

Jedna od glavnih grešaka koje se u tim situacijama prave je to da ti igrači pokušavaju po svaku cenu da vrate izgubljeni novac. Oni napuštaju prethodnu strategiju i naglo povećaju iznos uplate bez ikakvog razmišljanja i analize.

To su situacije kada se gubi smirenost i koncentracija, a nervoza i panika dovode do lošeg odabira koji mogu u kratkom vremenu da igrača ostave bez dinara! Ali zbog čega ne mogu da se odupru tome? Da li je đavolja igra zaista toliko primamljiva?!

Mozak kockara reaguje na neizvesnost 

Jedno od obeležja kockanja je neizvesnost – bilo da je reč o veličini džekpota ili verovatnoći pobede. A neizvesnost igra presudnu ulogu kad je psihologija klađenja u pitanju.

Dopamin, neurotransmiter koji mozak luči tokom prijatnih aktivnosti, takođe se luči u situacijama kada je nagrada, tj. ishod, neizvesna. Zapravo se lučenje dopamina povećava naročito u trenucima koji vode ka potencijalnoj nagradi

Studije su pokazale da se lučenje dopamina tokom kockanja javlja u područjima mozga sličnim onima koja se aktiviraju uzimanjem droge. Slično drogama, ponovljena izloženost kockanju kao i neizvesnost proizvode trajne promene u ljudskom mozgu.

Igrači nagrađuju sami sebe kockanjem, a ova vrsta nagrađivanja je slična onoj koja se primećuje kod pojedinaca koji pate od zavisnosti od droga. Brojne studije ukazuju na to da promene u mozgu usled neizvesnosti mogu čak i da pojačaju želju kockara za igrom! 

Ponovljena izloženost kockanju i neizvesnost mogu čak promeniti način na koji reagujete na gubitak. Kod problematičnih kockara gubitak pokreće poriv da nastave da igraju i onda se uporno trude da nadomeste gubitke.

Ovakvo ponašanje, kada ljudi koji kockaju pokušavaju da vrate nagomilane dugove, prvi je znak da kockanje prerasta u problem! Znajte da problematični kockari takođe imaju negativna osećanja kada im se uskrati mogućnost kockanja.

Obeležja zavisnosti

Zavisnost od kocke stvara se postepeno. Obično sve počne iz zabave ili dosade. Potom se najčešće pretvori u noćnu moru u koju je uvučena cela porodica, a ne samo pojedinac. U većini slučajeva se kreće od sportskog klađenja gde se ulaže mala svota novca. Nakon toga se poseže za slot aparatima i ruletom, a onda nastupa period dobitaka, ali i gubitaka. I tu zabava prestaje.

Kada kockar krene da gubi na slot aparatima, on igra i dalje jer se nada da može da “pobedi” mašinu. A kada gubi na ruletu, krivi loš dan i govori kako ga “nisu hteli brojevi”. Ovo često svrstavamo pod obeležja zavisnosti.

Odjednom gubici postaju preveliki, a osoba jedino razmišlja kako da povrati novac. A kada shvati da ne može da povrati sve, sledi period očajanja.

To prati i spoznaja da zapravo više ne ide u kockarnicu “da zaradi” već odlazi samo da bi kockao. A to sebi neće priznati… Bar dok ne prizna da ima problem sa kockanjem! Za problematične kockare karakteristična je i iluzija kontrole koja se ogleda u sledećem: 

  • Promašaji za dlaku – dešavaju se kada igrač zamalo osvoji džekpot, ali ipak na kraju odlazi praznih ruku. Ovi promašaji uobičajeni su u mnogim oblicima kockanja. Na primer kada konj na kojeg ste se kladili završi na drugom mestu u trci. Učestalost ovih promašaja podstiče produženo kockanje. Problematični kockari ih često tumače kao dokaz da je pobeda na pomolu.
  • Lični izbor – odnosi se na situacije u kojima igrač ima određenu odgovornost u toku samog kockanja. Na primer, igrači ruleta stavljaju veće uloge ako mogu sami da bace lopticu na točak ruleta.

Najčešće zablude 

Psihologija klađenja često spominje i zablude ljubitelja kocke. Kakve su to zapravo zablude u pitanju? Navešćemo nekoliko primera:

  • Najčešća zabluda – Igrač ruleta gleda kako se sedam crnih brojeva pojavljuju u nizu, pa sav svoj novac stavlja na crveno. Ovaj dobro poznati psihološki proces naziva se “zabluda kockara”. Ovde se radi o pogrešnom verovanju da ako se događaj ponavlja više puta predstoji drugačiji ishod. U stvarnosti su šanse za bilo koji ishod uvek iste.
  • Efekat hvatanja u kolo (Bandwagon effect) – Kada iznos nagrade na lutriji dosegne rekordni nivo i privuče veliku pažnju medija nastaje pomahnitalo kupovanje listića. Ovo je klasično praćenje trendova jer ljudi ne žele da budu izostavljeni iz procesa. Tada će čak i oni koji nikada ranije nisu igrali lutriju otići i kupiti listić.
  • Sistemi kockanja i sujeverja – Kockanje u sebi sadrži dozu slučajnosti. Ipak, mnogi kockari čvrsto veruju da mogu osmisliti sistem za pobedu u kockanju. Ovo uključuje predviđanje obrazaca slučajnih brojeva, biranje slot mašine koja ima veće šanse da donese pobedu i izbegavanje one za koju se veruje da neće skoro isplatiti nagradu. Pored ovoga, mnogi izvode i određene rituale kako bi prizvali pobede.

Psihologija klađenja je zaista široka tema, ali i oblast koja možda i nije dovoljno obrađenja od strane stručnjaka. Postoje činjenice koje su neoborive, ali postoji i niz faktora, manjih ili većih, koji utiču na ponašanje svakog igrača.

Uvek imajte na umu da ne treba preterivati ni u čemu. Neka vam odlazak u kazino bude vid zabave, a ne opsesija! Zato zapamtite – odgovorno kockanje uvek treba da bude na prvom mestu!