Mnogi tvrde da istorija klađenja na trke pasa seže čak do egipatske civilizacije. Hrtovi su bili voljena rasa Egipćana. Zato u Egiptu postoje freske koje prikazuju raskošne trke pasa čak 2.500. godine pre nove ere.

Veze između plemića i hrtova nastavile su se i tokom srednjeg veka. U to vreme je ova rasa bila omiljena među aristokratijom. Mnogi veruju da su Rimljani doneli lov u Britaniju. Međutim, postoje dokazi da je “coursing” (uobičajena tehnika lova) već bio popularan među Keltima koji su živeli u Evropi u vreme rimske invazije. 

Konačno, kraljica Elizabeta I u 16. veku odlučuje da promoviše trke hrtova i uvodi igre u kojima gledaoci mogu da se klade na pobednika.

Trke pasa nastojale su da se promovišu kao elitne, glamurozne i u rangu sa tradicionalnim konkurentom – konjskim trkama. U to vreme su učestvovala dva psa. Vremenom, kako je ovaj sport počeo da dobija na popularnosti, umesto dva, broj se podigao na 8. 

Od prve zvanične trke pasa do zabave miliona

Istorija klađenja na trke pasa je duga. 1776. godine održana je prva zvanična trka hrtova u Norfolku u Engleskoj. Pravila Swaffham Coursing Society-ja precizirala su da samo dva hrta mogu trčati za zecom i da zec treba da ima prednost od 240 jardi (220 m).

Međutim, sport kakav danas poznajemo, sa kružnim stazama i veštačkim zecom kao plenom, pojavio se u Sjedinjenim Državama tokom 1920-ih. U to vreme nastaju i prve opklade

Ko je osoba koja je zaslužna za izum mehaničkog zeca? Amerikanac Oven Patrik Smit. On je došao na ideju da napravi mehaničkog zeca iz jednog jedinog razloga. Naime, imao je za cilj da ova industrija zabave prestane sa ubijanjem zečeva kako bi široke narodne mase gledale na trke pasa kao na trke konja.

1919. godine Smit je otvorio prvu profesionalnu trkačku stazu za pse sa tribinama u Emerivilu u Kaliforniji. Arena “Emerivil” srušena je u februaru 1920. godine kako bi se napravilo mesto za izgradnju modernog trkališta pomoću mehaničkog mamca, opisanog u novinama kao “automatski zec“.

Prva trka u novom parku bila je u subotu, 29. maja davne 1920. Već do 1930. godine širom Amerike se otvorilo 67 staza za pse – sve su bile legalne. Trke pasa su se kasnije proširile i na druge zemlje poput Irske, Belgije, Australije i Meksika.

Kako su trke pasa od nelegalnih postale legalne

Prva država koja je dozvolila legalno funkcionisanje trka pasa bila je Florida. 1931. godine. Tamošnja vlast usvojila je “parimutuel” zakon iako je guverner Dojl E. Karlton uložio veto na isti. Parimutuel klađenje je oblik klađenja u kojem sve opklade idu u isti fond.

One se dele ravnopravno među onima koji naprave pobednički izbor uz oduzimanje poreza od strane kuće koja je obično državna organizacija ili privatna kompanija. 

Do 1935. godine u Floridi je bilo deset licenciranih staza. Oregon i Masačusets postali su sledeće države koje su odobrile trke pasa, 1933. odnosno 1934. godine. Guverner Njujorka Herbert H. Leman nije bio ljubitelj trka pasa i 1937. godine stavlja veto na ovaj vid zabave.

U susednoj državi Nju Džerzi, zakonodavci su odobrili privremenu ili probnu dozvolu za trke pasa 1934. godine. Međutim, Vrhovni sud države ju je proglasio neustavnom godinu dana kasnije. A 1939. Arizona je postala četvrta država koja je legalizovala trke pasa. 

Iako su crkvene grupe, građanske i humanitarne organizacije protestvovale, nova industrija trka pasa nastavila je da raste. Kolorado i Južna Dakota su je legalizovale 1949, a Arkanzas je uradio isto 1957. godine.

Međutim, ogorčenje onih koji su bili protiv trka pasa je samo raslo. To je išlo toliko daleko da godinama novine u Memfisu nisu prihvatale plaćene reklame vezane za ovaj vid zabave.

Tokom 1970-ih i 80-ih trke pasa legalizovane su i u sledećim državama: Alabami, Konektikatu, Ajovi, Ajdahu, Nju Hempširu, Nevadi, Roud Ajlendu, Teksasu, Vermontu, Zapadnoj Virdžiniji i Viskonsinu. Sa legalnim i operativnim stazama za pse u 19 država, trke pasa dostigle su svoj vrhunac.

Morate priznati da je istorija klađenja na trke pasa veoma zanimljiva.

Organizovani kriminal, nameštanja i štrajkovi

Na svom vrhuncu trke pasa ocenjene su kao šesta najpopularnija sportska aktivnost u zemlji. Naravno da su bile pogodne za brojne malverzacije. Najveći skandali nameštanja utakmica najbolji su pokazatelj da je u sportu i klađenju sve moguće.

Brojni vlasnici staza plasirali su promotivne aktivnosti kako bi povećali interesovanje za ovaj sport – od nastupa pobednika na takmičenjima za lepotu do korišćenja majmuna kao “džokeja“. Životinje su se ponekad tresle tokom ovakvih nastupa zbog čega su lokalna društva zaustavila ovaj vid zlostavljanja životinja. 

Priređivale su se muzičke zabave, direktne radio emisije kao i brojne druge promocije – sve to samo da bi trke pasa stekle što više fanova. Međutim, pobornici trka pasa odbili bi priliku da emituju trke na televiziji iz straha da će izgubiti kladioničare. Ova odluka je dovela trke pasa u lošiji položaj od konjskih trka. 

Trke pasa počele su i da se povezuju sa organizovanim kriminalom. Al Kapone bio je zainteresovan za konjske trke, ali i za odgajivačke klubove. Priče o malverzacijama i sumnjivim postupcima navele su 1950. godine Specijalni komitet američkog Senata da pokrene istragu organizovanog kriminala.

Došli su do saznanja da su se mafijaši u Čikagu infiltrirali u staze za pse na Floridi, kontrolisali državnu komisiju za trke i usmerili nelegalne priloge političarima

Još je sukoba nastalo u samoj industriji kada su odgajivači, kao i svi koji su radili na stazama za pse, nekoliko puta štrajkovali! 1935, 1948, 1957. i ponovo 1975. zahtevali su veću pravednost u rezervacijama i veći ulog na njihove pse.

Štrajkove iz 1948. vodilo je Udruženje vlasnika hrtova, po uzoru na slične grupe koje su uspešno radile u industriji konjskih trka. 1975. godine u više država došlo je do nekoliko velikih štrajkova, međutim, nijedan nije bio uspešan. 

Ujedinjeno Kraljevstvo opčinjeno trkama pasa 

Do 1926. godine ovaj sport je u Ujedinjenom Kraljevstvu uveo još jedan Amerikanac po imenu Čarls Mun. Trke pasa bile su u jednom trenutku najveći i najpraćeniji sport u Ujedinjenom Kraljevstvu. Publika je u tome uživala gotovo isto kao i u fudbalu.

Da li ste znali da je 1946. godine bilo 34 miliona gledalaca koji su učestvovali u klađenju na trke pasa? Pored toga, bilo je preko 77 registrovanih staza i 200 nezavisnih staza u celoj zemlji, a 33 samo u Londonu. 

Ovaj vid zabave uzeo je maha kod gotovo svih ljubitelja klađenja. Međutim, u jednom trenutku bilo je i onih koji su javno govorili o zloupotrebi životinja, kao i o njihovom nehumanom tretiranju. Ipak, to nije omelo najvatrenije fanove da nastave da uživaju u trkama pasa.

Tri najpoznatija imena u istoriji trka pasa

Verovali ili ne, bilo je trenutaka kada su trkački psi uživali istu popularnost kakvu danas uživaju fudbaleri. Posebnu pažnju su privukla tri trkačka psa. Ono što je najzanimljivije u vezi njih je činjenica da je samo jedan iz takozvanog Zlatnog doba koji se trkao tokom 1930-ih godina. Druga dva obeležila su osamdesete godine prošlog veka. Sva tri psa su bila veličanstvena.

  • Mick the Miller – Bez sumnje, Mik Miler je najvažniji hrt svih vremena. Rođen u Irskoj, njegova trogodišnja karijera u trkanju je najslavnija u ovom sportu. Njegova dostignuća uključuju pobedu u engleskom derbiju čak tri puta, kao i sjajan niz od devetnaest pobeda. Mnogo je para osvojeno samo zahvaljujući njemu. Na tome će mu uvek biti zahvalni svi oni koji su tih godine ulagali i poslednji cent na ovog fenomenalnog psa.
  • Ballyregan Bob – Držao je rekord Svetskog kupa zabeleživši 32 uzastopne pobede od 1985. do 1986. godine! Ballyregan Bob uliva strahopoštovanje kod bilo kog ljubitelja klađenja na trke pasa koji je imao priliku da ga vidi uživo. Ovo je bio pas na kojeg biste se sigurno kladili. Pobedio je u 42 od ukupno 48 trka u kojima je učestvovao.
  • Scurlogue Champ je kultni pas. Poznat je po tome što bi zaostajao u mnogim trkama. U nekima je čak zaostajao i do 30 metara, ali uspeo bi da se povrati i pobedi u trci. Ovaj pas drži jedan od najboljih rekorda u istoriji klađenja na trke pasa – postigao je 51 pobedu u 63 trke! On je bukvalno zarobio srca svih strastvenih kladioničara tog vremena.

Onlajn kladionice za trke pasa

Jedan vek kasnije, 2000. godine, otvorile su se prve onlajn kladionice koje su igračima omogućavale da se sa bilo kojeg mesta na planeti klade na trke pasa. Platforme za onlajn klađenje na trke pasa nude video zapise sa ekskluzivnim licencama za prave trke pasa, kao i za trke konja u 3D.

Trke konja i pasa u HD omogućile su opklade na unapred snimljene događaje. Igrači imaju širok spektar događaja na koje se mogu kladiti u bilo kom trenutku: 24 sata dnevno, 365 dana u godini! Istorija klađenja na trke pasa dobila je potpuno novu dimenziju uvođenjem novih tehnologija u svetu kockanja.

Svirepa istina isplivala na videlo

Industrija trka pasa u jednom trenutku postala je jedna od najomraženijih. Zašto? Pojavile su se brojne kontroverze vezane za uzgajanje, kao i tretiranje trkačkih pasa.

Izneta je surova istina. Zbog ovih surovih trka hiljade njih uginulo je svake godine. Neki su uginuli i zbog „selektivnog parenja“ i pre nego što su uopšte zakoračili na stazu. 

Razne bolesti i brojne povrede, srčani i toplotni udari odneli su mnoge živote, jer, nažalost, svaki od ovih pasa bio je primoran da se takmiči u strašnim i nehumanim uslovima.

Još jedna strašna činjenica je ta da oni psi koji prestanu da zadovoljavaju kriterijume bivaju ubijeni ili prodati laboratorijama kao zamorčići za eksperimente.

Trke pasa počele su da propadaju delimično zbog spoznaje da se sa psima na ovim trkalištima postupa surovo i nehumano. Između 2001. i 2014. godine ukupan iznos uložen u trke pasa opao je za 70%.

Prihodi državnog poreza od trka pasa smanjili su se za 82% u istom vremenskom rasponu. Na kraju, ne možemo a da se na zapitamo da li su trke pasa industrija koja polako ali sigurno izumire?