Istorija bakarata jedna je od najinteresantnijih, bar kada su kartaške igre u pitanju. Ovoj igri godine ništa nisu mogle i prešla je sa bojnih polja u 15. veku u glamurozna kazina. Njena istorija, kao i istorija blekdžeka, puna je zanimljivih činjenica koje oduševljavaju čak i one koji nisu ljubitelji kockanja.

Da li ste spremni da saznate sve ono što je bakarat dovelo na mesto na kojem je sada? Hajde da vidimo kako je sve počelo.

Istorija bakarata – sami počeci 

Iako je jedna od najpopularnijih i najstarijih igara sa kartama širom sveta, poreklo bakarata ostaje nejasno. Prvi pisani zapis o igri potiče iz 19. veka, tako da svi ostali mogući spisi ostaju samo glasine. Ipak, mogući scenariji o tome kako je igra nastala prilično su zanimljivi.

Prema jednom, bakarat je možda delimično proistekao iz nekih igara bez karata, poput kineske igre „pai gow“ koja se igrala pločicama umesto karata. Ovo se uglavnom zasniva na nekoj korelaciji između značenja pai gow (u bukvalnom prevodu znači „napravi devet“) i broja devet koji je takođe najbolji rezultat u bakaratu. Međutim, to nije potkrepljeno istorijskim dokazima.

Druga pretpostavka, opet zasnovana na broju devet, prati korene bakarata u drevnom Rimu i ritualu u kojem su device bacale kocku da bi odredile svoju sudbinu. 

Čak i da je broj devet bio bitan za bakarat i neke od ovih igara i rituala, mi još uvek nemamo odgovor na pitanje zašto se bakarat igra kartama a ne kockicama?

Da li ste raspoloženi da se vratimo u 13. vek kada se Marko Polo vratio u Italiju sa svojih ekspedicija?

Skromni počeci u Italiji

Kartaška igra je prvi put opisana u francuskom rukopisu datiranom iz 1330. godine. Pre pronalaska štamparije igre sa kartama nisu bile popularna aktivnost uglavnom zbog manjka karata.

Ta vrsta karata bila je ili ručno oslikana ili rađena u drvetu tako što se koristio rezbareni drveni blok. U pitanju je kineska tehnika koja je korišćena za pločice „pai gow“, a koju je Marko Polo doneo u Italiju krajem 1290. godine. 

Izumom štamparije, karte za igranje postale su naširoko korišćene i štampale su se u pakovanjima (svako pakovanje sadržalo je 78 karata). Ova pakovanja bila su poznata i pod imenom „đavolje slikovnice“! Nakon ovoga su nastajale nove igre sa kartama, a one koje su već postojale su se menjale. Bakarat je jedna od tih igara.

Iako se smatra da bakarat potiče iz Francuske, pojedini dokazi ukazuju na Italiju kao rodno mesto ove igre. „Tarrochi“ je bila kartaška igra koja se u Italiji igrala 1300-ih. Premda ne postoji dokazana povezanost između nje i bakarata, tarrochi bi u stvari mogao biti prethodnik svih igara sa kartama.

Feliks Falger je bio Italijan za koga se veruje da je izumeo savremenu verziju bakarata koristeći tarot karte. Smatra se da su na Falgera uticale dve igre – Makao, danas poznat kao varijanta bakarata i „le her“.

Le Her je bila igra u kojoj su igrači izvlačili kartu iz špila, a pobeđivala je osoba sa najjačom kartom (to je bio kralj). Falger je igru nazvao „bakara“ (baccara – italijanski za nulu) zbog činjenice da većina karata vredi kao nula. Kada je igra postala popularna u Francuskoj, ime bakarat je uglavnom usvojeno širom sveta i od tada nezvanično počinje Istorija bakarata.

Bakarat u Francuskoj 

Istorija bakarata je zaista zapanjujuća – sa svim usponima i padovima, svaki njen delić vredan je spomena. 

Bakarat su u Francusku prvi put doneli vojnici koji su se vraćali u zemlju iz rata sa Italijom krajem 15. veka. Igra je brzo postala popularna i među francuskim plemstvom koje je razvilo sopstvenu verziju pod nazivom „baccarat banque“. Danas se smatra drugom varijantom bakarata.

Vremenom bakarat takođe postaje popularan u kazinima i drugim kockarnicama širom zemlje. Kada ih je Luj Filip I zabranio 1837. Godine stigla je druga varijanta igre – „chemin de fer“. Kasnije je ime skraćeno na „chemmy“. Veruje se da je to takođe osmislilo plemstvo. 

Kraljevski skandal i Džejms Bond

Kasnije se bakarat širio sporo u ostatku Evrope. Posebnu pažnju dobio je u Velikoj Britaniji kada je zbog njega došlo do kraljevskog skandala 1891. godine. Naime,  Vilijam Gordon Kaming je podneo tužbu za klevetu. Njega su optužili da je varao tokom igre koju je organizovao Artur Vilson.

Činilo se da čitavoj situaciji nema kraja. I ostali učesnici u igri pozvani su kao svedoci na suđenju. Među njima se našao i princ od Velsa, tj. budući kralj Edvard VII!

Skandal je dobio još veće razmere jer je ovo bio prvi put da je prestolonaslednik bio primoran da se pojavi na sudu još od 1411. Nacionalno interesovanje za suđenje podstaklo je novine da objavljuju pravila i informacije o bakaratu. Zbog ovoga je javnost prvi put čula za igru.

Istorija bakarata u Sjedinjenim Američkim Državama takođe je zanimljiva. Prvi pisani spisi o igranju bakarata u SAD-u objavljeni su u članku Njujork tajmsa 1871. godine. Pa ipak, bakarat se nije neko vreme mogao istaći zbog blekdžeka i krepsa. To je otišlo toliko daleko da čak nije ni spomenut u skupštinskom zakonu koji je legalizovao kockanje 1931. godine.

Popularnost igre donekle je porasla objavljivanjem debitantskog romana o Džejmsu Bondu Ijana Fleminga 1953. godine. Radnja se pretežno fokusirala na igru chemin de fer. Bond ju je igrao protiv osumnjičenog sovjetskog špijuna, a našla su se i uputstva za igru za čitaoce.

Želeći da iskoristi ovu popularnost, Sands u Las Vegasu postao je prvi veliki američki kazino koji je ponudio bakarat kada su 1958. otvorili sto za chemin de fer.

Rođenje punto banca

Tokom 1950-ih razvijena je nova verzija bakarata koja potiče iz kazina u Havani. Nova verzija dobila je ime „punto banco“ i istorija bakarata ne bi bila potpuna bez ove verzije.

Za razliku od chemin de fer-a i baccarat banketa, gde su igrači mogli da igraju između sebe, punto banco je imao drugačije pravilo. Direktno je “suprostavljao” igrače i predstavnika kuće (bankara). Kao rezultat ovakvog načina igre, bakarat je postao omiljeni format među kazinima u Južnoj Americi

Tomi Renzoni, koji je kasnije objavio nekoliko knjiga o bakaratu, otkrio je punto banco tokom posete Argentini. Upozorio je kazina u Vegasu o ovoj igri. Naime, Sands kazino je otvorio punto banco sto 1959. godine.

Znate li šta se desilo? Kazino je izgubio 250.000 dolara na otvaranju (što je ekvivalentno 2,2 miliona dolara u 2020. godini)! Međutim, ovo ih nije omelo, te su rešili da istraju u igri da bi na kraju počeli da stvaraju profit od punto banca.

Znate li da je do sedamdesetih godina 20. veka u Las Vegasu bilo još samo 15 stolova bakarata? Kao rezultat toga, bakarat je postao glamurozna, gotovo eksluzivna igra za bogate i poznate. Kazina bi često imala bakarat stolove u privatnim sobama koje su bili skrivene od javnosti.

Bakarat danas 

Bakarat je doživeo značajan porast popularnosti tokom poslednjih nekoliko decenija, uglavnom zahvaljujući raširenosti onlajn kockanja. Bakarat nudi pregršt mogućnosti u kojima svaki od strpljivih i veštih igrača zna da uživa!

Makao se sada smatra centrom bakarata! Znate li da su 2017. godine kazina u gradu ostvarila 88% prihoda od igre, nadmašivši Las Vegas? 

Takođe, sada postoji nekoliko istaknutih turnira u bakaratu sa velikim nagradama koji redovno privlače masovnu pažnju. Tu spada Baccarat Tournament of Champions koji je pobedniku Oleu Šemionu 2019. godine isplatio 440.395 dolara.

Zatim tu su i Royal Dragon Tournaments kao i World Series of Baccarat koja je šampiona Lina Haisana 2015. godine nagradila sa 12,9 miliona dolara!

Istorija bakarata je veličanstvena. Od Kine, preko Italije, Francuske, Velike Britanije i Las Vegasa menjala se toliko da je prosto nemoguće izdvojiti momenat kada je postala to što je danas. Mogućnost onlajn igranja različitih verzija bakarata bilo kada i sa bilo kog mesta doprinela je njegovoj popularnosti.

Sada i vi možete, tako što ćete posetiti Meridianov onlajn kazino, da zaigrate ovu igru i da na trenutak zamislite da se nalazite u nekom čuvenom svetskom kazinu.