“Korporativna društvena odgovornost“ ili “odgovorno kockanje“ (RG) su koncepti koji posreduju između stava da kockanje može biti štetno za pojedince i činjenice da vlade i kompanije daju sve od sebe kako bi promovisale odgovorno kockanje kao i “odgovarajuće” obrasce ponašanja kockara.

Da li je kockanje etičko – ovo pitanje se postavlja od kada je sveta i veka, a tome nas uči i istorija kockanja.Većina onih koji nemaju dodira sa igrama na sreću smatraju da kockanje nije i da nikada i neće biti etičko. Šta su vlade i renomirana kazina preduzela po tom pitanju i da li rešavanje problema patološkog kockanja zavisi samo od pojedinaca ili pak od čitavog sistema? Jasno vam je da je kockanje postalo jedan od najvećih oblika zabave. Shodno tome, šta je kockarska industrija zajedno sa pojedincima i vladom pokušala da postigne? Hajde da vidimo. 

Da li je kockanje etičko?

Iako su mnoge vlade i kompanije implementirale strateške planove zasnovane na modelima odgovornog kockanja (RG), to nije poslužilo za sprečavanje jednog od najvećih javnozdravstvenih problema uzrokovanih ovom aktivnošću, a to je poremećaj kockanja. 

S obzirom na to da je kockanje je poraslo na globalnom nivou, inicijative zasnovane na odgovornom kockanju, odnosno, na njihovim modelima, nisu imale mnogo veze sa istraživačkim dokazima o najboljim praksama za sprečavanje štete. 

Devedesetih godina prošlog veka došlo je do dramatične ekspanzije legalizovanog kockanja svuda u svetu, samim tim, došlo je do značajnog porasta aparata za igre na sreću, sportskog klađenja i sve većeg broja kazina. Ovaj rast je ponekad izazvao žestoke debate o društvenoj i ekonomskoj poželjnosti kockanja. Ali, debata je u velikoj meri izmestila neophodnu diskusiju o tome da li je kockanje etičko.

Naš članak nudi principe koji pomažu u razlikovanju pogrešnog ili nerazumnog kockanja od prihvatljivog kockanja, principe koji su relevantni za kockare, kockarske kompanije ali i regulatore. Umesto da se oslanja na javno mnjenje ili labav moralizam, etička samoregulacija mora biti zasnovana na ubedljivoj i dobro obrazloženoj osnovi. 

Etika kockanja

Etika kockanja se može razumeti postavljanjem dva pitanja – Ima li u kockanju nečeg što nas ispunjava? I, da li su izbori koje donose kockari i oni koji pružaju usluge poput kockanja razumni? 

Zašto se ljudi kockaju? Izveštaj Australijske komisije za produktivnost iz 1999. godine rezimirao je razloge zbog kojih se ljudi upuštaju u ovu aktivnost. Pre svega, mnogi od njih sam čin kockanja vide kao nadu i sanjarenje, a potom i mogućnost za zaradu, društvenu interakciju i rekreaciju. “San o pobedi“ je identifikovan kao vodeći razlog.

Čini se da sanjanje o pobedi i velikom dobitku održava psihološki vitalni i etički obogaćujući kvalitet nade. Osoba koja se kocka iz ovog razloga ne čini to zato što očekuje pobedu (slučaj kada se ljudi kockaju u svrhu pobede), već zato što se nadaju pobedi.

Britanski istraživači Brener i Brener (Brenner i Brenner), u svom ispitivanju istorije kockanja iz 1990. godine, zaključili su da je kockanje uvek predstavljalo oblik nade. Kockanje raste u periodima kada je religija u opadanju ili u periodima ekonomske dislokacije kada se ljudi osećaju sistematski isključeni iz bilo kakvog izgleda da steknu vrstu bogatstva koja bi uticala, pa samim tim, i transformisala njihove materijalne živote. 

Nakon istraživanja drugih razloga za kockanje, zaključujemo da postoje jasni, suštinski i ljudski ispunjeni razlozi za kockanje:

  • Druženje
  • Rekreacija
  • Prilika za nadu

S druge strane, postoje i ljudi koji se kockaju da bi zaradili novac. Da li je kockanje etičko u ovom slučaju? Smatramo da ne, jer je ovaj razlog suštinski neispravan, koliko god vi mislili drugačije. 

Principi etičkog kockanja

Kako bi se sto bolje razumela psihologija kockanja i da bi kockanje bilo etičko, potrebno je da se uobliče principi prema kojima pojedinci mogu da se kockaju na etički, racionalan i razuman način. 

Da li je kockanje etičko? U ovom slučaju da:

  • Kada se ne kockate samo sa ciljem da zaradite novac.
  • Kada ovaj vid aktivnosti nije vaša glavna i jedina preokupacija koja vas ometa u postojećim obavezama i odgovornostima.
  • Kada kockanje nije nesrazmeran deo vašeg života.

Naravno, i u ovom slučaju imamo drugu stranu medalje. Naime, jasno je da se vrlo često javlja poremećaj kockanja. Poremećaj kockanja je poremećaj zavisnosti u kojem većina njihovih kliničkih simptoma izaziva preterano kockanje. Iz toga proizilazi sledeće: 

  • Potreba da se kocka sa sve većim sumama novca kako bi se postiglo željeno uzbuđenje
  • Nakon gubitka novca, pojedinci se često vraćaju da povrate svoje gubitke
  • Ponovljeni neuspešni pokušaji da se kontroliše ili zaustavi kockanje
  • Kockanje kada se osećate uznemireno (bespomoćni, krivi, anksiozni ili depresivni)
  • Emocionalna uznemirenost kada je kockanje prekinuto.

Kockanje je potencijalno zavisna aktivnost jer aktivira iste krugove nagrađivanja u mozgu kao droga. Preterano kockanje stavlja kockara u spiralu sve važnijih gubitaka, s obzirom na to da matematička očekivanja nisu povoljna za njega. Jedan od najkarakterističnijih simptoma zavisnosti od kockanja je kada kockar igra da bi pokušao da nadoknadi gubitke (poznat kao „jurenje“ za gubicima), što, naravno, pogoršava problem. 

Etičko kockanje kao cilj

Etičko kockanje pretpostavlja važnost informacija o rizicima kockanja i važnost znanja o radnjama koje igrač može preduzeti da bi izbegao zavisnost. Međutim, ovo nije dovoljno jer kockanje može izazvati zavisnost a patološki kockari ne mogu sami da kontrolišu kockarsko ponašanje. 

Glavno rešenje je da administracija uvede efikasne mere kako bi sprečila kockare da preterano igraju i, posebno, da ih spreči da izgube prevelike količine novca.

Dakle, drugačija tačka gledišta u pogledu kockanja je neophodna iz više razloga. Prvo, važno je razumeti kako je kockanje organizovano u današnjem društvu i posledice koje ono ima na javno zdravlje, posebno na poremećaj kockanja. Drugo, bolje razumevanje posledica kockanja može olakšati primenu preventivnih propisa koji bi inače mogli biti pogrešno shvaćeni i mogli bi izazvati brojne kontroverze, kao što je učinili ograničavanje gubitaka kockara. 

Pored toga, potrebno je da sva onlajn i zemaljska kazina sprovode mere odgovornog kockanja. 

Na kraju svega, svako od nas je odgovoran za svoje ponašanje kao i posledice svog ponašanja. 

Postoje jasni principi, koji bi, ako bi se poštovali, bili i učinkoviti. Ukoliko svaki pojedinac sagleda obe strane, i zna kada da stane ali i zašto odlazi u kazino, kockanje bi zaista moglo prevagnuti na etičku stranu. 

Meridianov onlajn kazino svim svojim klijentima uvek preporučuje da se kockaju odgovorno. Vodite računa o svom kockarskom budžetu i znajte kada da stanete!