Istorija Olimpijskih igara – teorija, legende i predanja

Istorija Olimpijskih igara prepuna je legendi i predanja koje se vekovima prenose s kolena na koleno! Grci su oduvek voleli sport, a Olimpijske igre bile su najveći sportski događaj u antičkom svetu.

Da li ste znali da su Olimpijske igre počele pre više od 2.700 godina u Olimpiji, na jugozapadu Grčke. Do dana današnjeg, one se održavaju na svake četiri godine, a tada, pre više od 2.700 godina, oko 50.000 ljudi dolazilo je iz cele Grčke da gleda i učestvuje u njima. Pored toga što su od samog početka bile takmičarski događaj, Olimpijske igre bile su i verski festival koji je održavan u čast velikog Zevsa, kralja bogova! 

Tada se učesnici nisu takmičili za zlatnu, srebrnu ili bronzanu medalju, već za Lovorov venac i više nego herojski doček kući. Da, sportistima je bilo bitno da se za njihov grad nadaleko čuje, što je i danas slučaj – učesnici Olimpijskih igara ne predstavljaju grad već svoju zemlju na svetskoj sceni! 

Istorija Olimpijskih igara – kako je sve počelo

Istorija Olimpijskih igara govori nam sledeće – prvi pisani zapisi o drevnim Olimpijskim igrama datiraju iz 776. godine pre nove ere, kada je Corobeus, poznati kuvar svog vremena, pobedio i postao prvi muškarac koji je pobedio na Olimpijskim igrama. Međutim, veruje se da su se Olimpijske igre održavale i pre ovog događaja. Postoje brojne legende, među kojima se izdvaja ona o Heraklu, sinu Zevsa i smrtnice Alkmene, koja kaže da je upravo Herakle osnovao Olimpijske igre, koje su postale najpoznatiji grčki sportski festival. 

Poput modernih, i drevne Olimpijske igre su se održavale na četiri godine. Njihov uticaj bio je nemerljiv, a tako je i danas. 

Obožavanje Zevsa bilo je jedna od retkih dodirnih tačaka između različitih grčkih polisa. Podeljeni u različite gradove-države ili naselja, Grci su često ratovali jedni sa drugima. Ali čak i u vreme nemira, isti ti gradovi-države proglašavali su primirje kako bi njihovi sportisti mogli da učestvuju na Olimpijskim igrama. 

Međutim, za razliku od današnjih igara, samo muškarcima je bilo dozvoljeno da se takmiče – i to goli! Nije bilo ženskih takmičenja, a ovo se posebno odnosilo na udate žene kojima je bilo zabranjeno i da prisustvuju takmičenju. Ukoliko bi ih vojnici uhvatili da se prikradaju da gledaju događaj, bile bi surovo kažnjavanje – mnoge od njih bacane su sa planine!  

Danas veliki broj sportiskinja u većini sportova predstavlja svoju zemlju – mnoge to čine mnogo bolje od muškaraca! 

Mnogi događaji i dalje su deo modernih igara. Ostali sportovi poput trka kočijama su istorija. I pankration je istorija. Bio je to sport u kojem je bilo dozvoljeno sve osim griženja i vađenja očiju! Takmičari su se borili sve dok jedan nije odustao ili umro.

Moderne Olimpijske igre

Istorija Olimpijskih igara govori nam da je osnovna razlika između drevnih i modernih Olimpijskih igara u tome što su prve bila način na koji su stari Grci ukazivali čast svojim bogovima, dok su moderne Olimpijske igre način za podržavanje i uzdizanje atletskih talenata građana svih nacija. 

Oživljavanje Olimpijskih igara 1896. godine, za razliku od Antičkih igara, ima jasnu istoriju. Pjer de Kuberten (Pierre de Coubertin) mladi francuski plemić, smatrao je da može da pokrene obrazovni program u Francuskoj koji približava starogrčku predstavu o uravnoteženom razvoju duha i tela. Sami Grci pokušali su da ožive Olimpijadu održavanjem lokalnih atletskih igara u Atini tokom 1800-ih, ali bez trajnog uspeha. Međutim, odlučnost Kubertena dovela je do toga da se obrati Sportskoj uniji u Parizu, posle čega su Olimpijske igre oživele. 

Kuberten je dobio podršku devet zemalja. Ostalo je, što bi se reklo, istorija! Naime, 

trinaest zemalja takmičilo se na Atinskim igrama 1896. godine. Na dnevnom redu bilo je devet sportova: biciklizam, mačevanje, gimnastika, tenis na travi koji je utabao put svim uspesima najboljih svetskih tenisera, pucanje, plivanje, atletika, dizanje tegova i rvanje. Američki tim je tada izdominirao atletskim disciplinama – pobedili su na 9 od 12 takmičenja! Do 1908. godine broj takmičara više se nego učetvorostručio u Atini – sa 311 na 2.082.

Zimske olimpijske igre počele su da se održavaju od 1924. godine. Simbol modernih, današnjih Olimpijskih igara je pet povezanih prstenova u boji koji označavaju kontinente Severne i Južne Amerike, Afrike, Azije, Australije i Evrope. Istorija Olimpijskih igara kaže da je olimpijska zastava prvi put podignuta 1920. godine u Antverpenu.

Istorija Olimpijskih igara – od Grčke do Tokija

Ovogodišnje Olimpijske igre održavaju se u Tokiju. Bejzbol, skejtbording, softbol, sportsko penjanje, surfing, biciklizam tri na tri BMX i karate novi su sportovi koje ćemo gledati na Olimpijskim igrama 2020. 

Našu zemlju će na ovogodišnjim Olimpijskim igrama predstavljati 86 sportista i sportistkinja. Vaterpolisti, košarkašice, odbojkašice, Novak Đoković, streljaši, džudisti, atletičari… Svi do jednog su ponos Srbije i verujemo da će dati sve od sebe kako bi doneli medalje u svoju zemlju! 

Ukoliko razmatrate kvote, i razmišljate koji sportisti su najbolji predlog za kladjenje, posetite Meridianovu onlajn kladionicu i podržite predstavnike naše zemlje!